PLATNI PROMET – ULOGA, ZNAČAJ, VRSTE

Platni promet je jedna vrsta bankarskih poslova (neutralnih bankarskih poslova). Obavlja se u tuđje ime i za tuđi račun, pri čemu nosioci platnog prometa naplaćuju proviziju, kao naknadu za pružanje ove usluge od strane nosilaca (banaka, PTT-saobraćaja). Svaki nosilac platnog prometa ima svoj cenovnik usluga.

Platni promet su sva gotovinska i bezgotovinska placanja, koja se obavljaju preko nosioca platnog prometa izmedju učesnika (a mogu i bez noslilaca).

 Značaj platnih sistema manifestuje se kroz njihovu izuzetno važnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi:

• oni su  vitalna komponenta finansijske infrastrukture – ukupan finansijski sistem u jednoj zemlji ne bi mogao da funkcioniše bez platnog sistema. On omugućava kretanje novca između raličitih subjekata, a posredstvom noslilaca platnog prometa;
• neophodan kanal za uspešno upravljanje privredom, posebno putem monetarne politike (kriranje i povlačenje novca utiče na funkcionisanje privrede u celini);
• kao sredstvo unapređivanja njene efikasnosti  (brzina prometa novca u ekonomiji). Što je efikasniji platni pormet, brži promet novca preko nosilaca to je efikasnija privreda i veća profitabilnost poslovanja.

Klasifikaciju platnog prometa možemo izvršiti na osnovu tri kriterijuma :

1. na osnovu načina plaćanja (neposredni i posredni),
2. na osnovu vrste plaćanja
3. na osnovu mesta plaćanja

1. Neposredni platni promet podrazumeva neposredno plaćanje između platioca i primaoca, bez posrednika (cesija, kompenzacija i sl.), dok su kod posrednog platnog prometa, u obavljanju platnog prometa, uključene, pored platioca i primaoca, još jedna ili više organizacija preko kojih i pomoću kojih se i vrši sama isplata, odnosno naplata, odnosno preko nosilaca platnog prometa.

2. Vrstama placanja u platnom prometu su:

v      Gotovinski – u kovanom i papirnom novca

v      Bezgotovinski – pomoću istrumenta bezgotovinskog plaćanja U zavisnosti od toga pomoću kojih platnih naloga se vrši prenos sredstava, bezgotovinski platni promet možemo razvrstati na 3 grupe :

– žiro promet – plaćanje koje se ostvaruje korišćenjem žiro (tekućih) računa ostvaruje se na taj način što dužnik svojim virmanskim nalogom (nalogom za plaćanje) banci ili nekoj drugoj finansijskoj organizaciji daje ovlašćenje da se sa njegovog računa izvrši odobravanje u korist računa poverioca kod te ili odgovarajuće druge banke ili finansijske organizacije;

– čekovni promet (promet čekovima) – kod ovog vida bezgotovinskog platnog prometa banka kao depozitar, na osnovu deponovanih novčanih sredstava, izdaje deponentu knjižicu čekova, pomoću kojih deponent ima mogućnost plaćanja po raznim osnovama i to ispunjavajući ček u korist svog poverioca, a isti, dalje, može primljeni ček naplatiti kod banke-depozitara ili pomoću njega plaćati svoje obaveze;

– klirinški promet (obračunski) – zasniva se na svakodnevnom izmirivanju novčanih obaveza prbijanjem potraživanja i dugovanja banaka i drugih finansijskih organizacija posredstvom posebne ustanove za obračun ili centralne banke.

3. Platni promet prema mestu plaćanja deli se na:

v      Platni promet u zemlji (unutrašnji)

v      Platni promet sa inostranstvom (međunarodni)

Ucesnici u platnom prometu su sva fizicka i pravna lica koja imaju otvorene tekuće račune kod nosilaca platnog prometa i koja obvljaju različite transakcije preko nosilaca (banka).

Nosioci platnog prometa su pravna lica preko kojih ili u kojima se obavljaju poslovi platnog prometa. Kod nas nosioci platnog prometa su:

• Narodna banka Srbije
• Poslovne banke
• Preduzeca PTT saobraćaja
• Agenti koji obavljaju neke od poslova platnog prometa pod odredjenim uslovima.